Djordje Balasevic. D-moll. Zeneszám

Odluta? ponekad i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali poku?avam.
I uvek dode d-moll.

Spusti se k'o lopov po ?icama,
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i te?ko prode sve to.

Jedan d-moll me dobije kako ode? ti. U sobi je.
Glupi d-moll uvek sazna kad je to.

Uhvati me cvrsto i ne popu?ta.
Lud je za ti?inom, to ne propu?ta.
Vodi me u svoj plavicasti dom.

Jedan d-moll me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to, ?ta je tuga za d-moll?

Ponekad te nema i sasvim sam
izmi?ljam nacin da malo smuvam dan,
ali je lukav d-moll.

Pusti da se svetla svud prigu?e,
saceka poslednje zvezde namigu?e
- vuce mi rukav: "Idemo!"

Pla?i me on, gde si ti? Hiljadu se stvari moglo desiti...
Glupi d-moll, za kim tuguje svu noc.

Uzme me u svoju tamnu kociju.
Nebo primi boju tvojih ociju.
Znam taj put, to je precica za bol.

Jedan d-moll me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to, ?ta je tuga za d-moll?

Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana
i neke stvarcice od herendi porcelana.
I jedan pulover u kom si bila...

I ostala je ploca "Best of Ru Cooder"
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao ?eljan,
dok me bude
moja mila...