Djordje Balasevic. Dan posle ponedeljka. Zeneszám

Pogledom je dala punomoc da joj utucem dosadu.
Bio sam negde vizavi planete, sam u dubokom ofsajdu.
O slatkom vinu mladosti zacas smo pricu sklopili,
ispade da smo prosuli daleko vise neg' sto smo popili.

Vrtela je isti stari film, samo u svojoj reziji.
Eh, gde si bila prethodnih aprila, dok sam jos bio sveziji?
Udavila me Indijom, klepetala k'o nanula.
Ma, sve je bilo legalno dok nije zora kroz prozor banula.

Jos jedan utorak, ne, to ne mogu da podnesem.
Taj dan je baksuzan, zar nije dosta sto je jesen?
Utorke mrzim - i tacka.

Jos jedan utorak koji se ljulja kao ljiljan.
Rekla je, formalno: "Kako cu s tobom kad si pijan
i ne bas sveze obrijan?"

Birala je tanku haljinu, kakve se nose nedeljom.
Spricnula trezor na svoj kombinezon, al' nije puno vredelo.
Kisa je rondala svu nos i dode konac laganju -
i nigde seik ni playboy, nikog sem mene na raspolaganju.

Jos jedan utorak koji me zatice na delu.
Barut na jastuku i otisci na stranom telu.
Gorki su utorki, al' uvek:

Jos jedan utorak, sto ja ne bezim, zar sam vezan?
Rekoh joj: "Normalno, kako bih s tobom da sam trezan?
Trezan sam tako bezvezan!"

La, la, la...