Djordje Balasevic. Jaroslava. Zeneszám

Umesto molitve rekla si "O tom cu misliti sutra..."
Sa sminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra
Nekad tisina zna prepasti dzina, kad ispusti krik
Jos jednu noc si izgurala sama... Cehov je zaspao blazenim snom
Ni ne zna da je igrala tama... Pod prozorom
Vetar je vezbao violoncelo.. Ceznjive skale u nedogled
Zora ti brizljivo pipnula celo... Negde u tebi je goreo led

Princezo, javi se... Jos imam dzep u kom se hladni prsti zgreju
Posalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje... Cuvam u damastu jos kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... sta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok smrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rodendan ispise sonet na komsijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetacu jos crtam tvoj profil
Suvisna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispisem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleca stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juris
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duris
Opasno postaje... Na durske akorde se paucina hvata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...