Djordje Balasevic. Jo? jedna pesma o maloj garavoj. Zeneszám

?itav ?ivot jurile me plave, sve neke iste kao kopije.
E, moje plave, do?le ste mi glave, dosadne krvopije.

?itav ?ivot jurile me buce, i stizale me uvek be?tije.
Rumene buce, im'o sam vas tuce, sad bi' ne?to re?ije.

'O?u jednu malu garavu,
crnu kao bra?a Arapi,
da joj krene ?av na ?arapi kad je poljubim!

'O?u jednu malu garavu,
da je gricnem kao jabuku,
da miri?e na mom jastuku kad se probudim.

?itav ?ivot jurile me blonde, al' od sad ?u bolje paziti.
E, moje blonde, sve ste anakonde, dra?esni paraziti.

?itav ?ivot jurile me svetle i skratile mi isti primetno.
Ne, ne?u svetle, svetle ja?u metle, 'o?u jednu s pigmentom.

'O?u jednu malu garavu,
crnu kao bra?a Arapi,
da joj krene ?av na ?arapi kad je poljubim!

'O?u jednu malu garavu,
da je gricnem kao jabuku,
da miri?e na mom jastuku kad se probudim.

?itav ?ivot jurile me takve, sve neke iste k'o iz fabrike.
E, moje takve, da me niste takle, krvolo?ne barbike.

'O?u jednu malu garavu,
crnu kao bra?a Arapi,
da joj krene ?av na ?arapi kad je poljubim!

'O?u jednu malu garavu,
da je gricnem kao jabuku,
da miri?e na mom jastuku kad se probudim.

'O?u jednu malu, malu, malu, malu garavu,
crnu kao mrak na tavanu,
da me greje kada zaveje, da se ne budim.

'O?u jednu malu garavu, crnu kao bra?a Arapi,
da joj krene ?av na ?arapi kad je poljubim!