Djordje Balasevic. Maliganska. Zeneszám

Zivot bas i nije bog zna sta...
Al za svaki slucaj uvek uzmem sta mi da:
Frtalj leba... Metar neba... I pun sesir sna...
Al Davo gleda da i njemu bude fino...
Pa katkad sav taj dzumbus umoci u vino...

Dajte mi vino, vino nek se toci...
Dok traju dani... A narocito noci...
Jer tu je tuga... Ta moja verna druga...
A kad je tuga onda treba da se cuga...
Dajte mi vino... Ja nemam drugih zelja...
Ni blizeg roda... Ni boljih prijatelja...
Jer tu je tuga... Ta moja crna kuga...
A kad je tuga onda mora da se cuga...

Srecu sam ko rukav izvrto...
S vrha brda svaka staza vodi nizbrdo...
Malo ko je, cedo moje, tome izvrdo...
Ali kad cugnem, ja lakse misli sredim...
Znam, tu sam di sam... Al bar se manje jedim...

Dajte mi vino, vino nek se toci...

S jeseni, kad bagrem opadne...
Potera me maler... Stagod pocnem propadne...
Jos mi se, u inat, Ta Sto Ne Sme dopadne...
E, stara rana se vida starim lekom...
Dabome vinom... Ta ne bi valjda mlekom?