Djordje Balasevic. Mani me se lepa Nasto. Zeneszám

Proganja me stalno Nastasija Kinski,
svaki dan mi dolazi u san.
Prica da me voli, bas ono, odistinski,
i vene zbog mene.

Brine me, pomalo, ta lepa omladinka.
Ne mogu da odobrim njen stav.
Nosi moju sliku k'o zaljubljena klinka,
moju sliku u novcaniku.

Sve je to lepo i sve mi to laska,
al' mojoj faci ne pristaje maska.
Ja na te stvari gledam starinski
- mani me drugarice Kinski!

Nisi ti kriva, stvar ne primaj licno!
To su principi il' tu nesto slicno.
Ja sam za drugu devojku rast'o,
mani se mene lepa Nasto.

Ne mogu da shvatim sta nalazi na meni
osim sto sam visok, lep i plav?
Eim joj nesto kazem a ona porumeni
pa skokne da me cmokne.

Njen pogled rusi i obara s nogu
al' ja se branim koliko vec mogu.
Snazno me grli, sve grcko-rimski,
htela bi da me ljubi filmski.

Polako snajka, obustavi napad,
vrati se lepo na svoj truli zapad!
U Pariz - Texas i medju ljude-macke,
ja nigde ne mrdam iz Backe!