Djordje Balasevic. Marina. Zeneszám

Marina, tek uz pomoc starih slika,
jo? mogu da se setim tvoga lika,
i bude se tad neki nemiri zli i
drugovima pricam da si moja bila ti,
sav pijan od te la?i, ko od dobrog
rumenog vina.

Marina, ti si bila moja prima,
Marina, svetlo, tama, leto, zima.
I verujem jo?, u tome je spas,
i cesto tako smi?ljam neki ?ivot za nas.
A tada, javi mi se stvarnost setna ko violina.

Marina, ja jo? iste pesme pevam.
Marina, ja jo? iste snove snevam.
Iz nicega smeh jo? stvoriti znam,
na kraju svake pesme ipak ostanem sam,
i uvek cujem kako ?umi more iz daljina.

Marina, dal' cemo se ikad sresti?
Ja ne znam kuda ce nas to odvesti.
I dobro je to ?to ne znamo kraj,
Sad zbogom, necu reci da te volim,
ali znaj,
Marina, ti si bila moja pesma i moja plima.

Marina...