Djordje Balasevic. Mrtvi.... Zeneszám

Od lo?ih vesti i reklama prognan, utekoh na treci program
Gde je, nekim cudom, tekla poznata burleska...
Svi oni gegovi i lica ista... Slikovnica ?to se lista...
Setno, ko na dnu ?krinje nadena sveska...
Osmeh se zaledi na cas... Gde su sad Laurel i Hardi...
I ovaj ljuti zrika... I njegov beli psic?

O, svi su mrtvi... Odneseni...
Br?ljan je davno prekrio stih...
Od zla i briga su re?eni...
Al divna ludost ko oreol jo? rominja oko njih...

Bila je berba... Osta fotka od nje... Leto neznano gospodnje...
No, uglavnom, ta su burad otkad popijena...
Cale s kacketom, cuvenim, od tvida, putunju sa leda skida...
Deda pred vranca spu?ta otkose sena...
U smedoj senci bresaka samo po bluzi poznam majku...
I ko da cujem mobu... I kikote niz drum...

Al svi su mrtvi... I bla?eni...
Br?ljan je davno prekrio stih...
Od zlih vremena su spa?eni...
A trag po?tenja i dobrote ko oreol jo? rominja oko njih...

U godi?njaku ?kole va?na lica ?mekera i bubalica...
Ali samo jedan moto: Dr?i se, Planeto...
Sanjari... Genijalci...?ampioni... ?rtvovani ko pioni...
Pale su zastave u cetrdes' petoj...
Kadgod ih sretnem, ?ale se... Sapucu ko zaverenici...
Al pijan dah je vetar ?to zmaja ne di?e...

Ma, vec su mrtvi... A hodaju...
Ja nisam roden da cekam smak... Moj ?ivot nije na prodaju...
A kad plete? svoj oreol za to i nema mesta boljeg nego mrak...