Djordje Balasevic. Na Pola Puta. Zeneszám

Hej, mnoge vatre sam lozio,
i mnoge vode zamutio
nosen srecom i zlom.

I da znas, tri sam banke potrosio,
a da nisam ni slutio,
da sve to tek prohuji s vihorom,

jednom za uvek...

Hej, gde su sad oni klikeri,
tresnje sa periferije,
sveske iz sestog b?

Gde su sad svi gimnazijski sminkeri,
prve studentske ferije
i ceznjiva pisma iz armije?

I vidis vec sam tu, na pola puta - sve je dim!
I fotografije od vremena izbledele.
I vidis vec sam tu, na pola puta, sad mi trebas ti,
budi vodic moj kroz mutne predele.

Hej, cudne staze do uspeha,
cvrsta vera u drugove,
sve je to varljiva stvar.

I sad, ako postoji uteha,
ja nisam prastao dugove
i svakom sam vratio isto bar.

I vidis vec sam tu, na pola puta...

Hej, sada znam gde sam gresio
i gde sam, na zalost, bio gad,
a gde, na zalost, ne.

I da znas, sve sam rebuse resio,
ali ipak se ponekad
jos zaletim na vetrenjace.

I vidis vec sam tu, na pola puta...