Djordje Balasevic. Pesma O Jednom Petlu. Zeneszám

Im'o sam strasnog petla, bio je pravi djavo.
Na kisi i na vetru, uvek je stajao pravo.
Po selu perje leti, dize se strasna graja.
U nasoj kuci, uvek, bilo je dobrih jaja.

Im'o sam strasnog petla, bio je pravi ludak.
Koju taj koku kljucne, k'o da je tresnuo budak.
A koke, cudne ptice, uvek im srce puca,
za nekim grubijanom koji dobro kljuca.

Za njega nisu bile samo koke slatke.
Ne, taj je skak'o i na guske i na patke.

A tek na curke, cim je bilo neke sanse,
princip je isti, sve su ostalo nijanse.

Im'o sam strasnog petla, bio je malo cudan.
Po danu nesto dremljiv, al' nocu uvek budan.
Curice iz mog sela cule su za tog dasu.
Zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu.

Za njega nisu bile...

Im'o sam strasnog petla, bio je prvak sveta.
Danas su petli cudni, svaka im dlaka smeta.
Ja ne znam sta je razlog, danas su drugi dani,
uglavnom, spram mog petla, ovo su sve cverglani!

Meni je se'set peta, stize jesen pozna.
Putuje moje drustvo i ja cekam na red.

Ne bi mi ova starost bila tako grozna
da cujem petla, barem mesecno jedared.

Poslusaj zato savet sto ce ti cica dati:
kad imas mladog petla, ne daj mu da se pati.
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide.
Posle ce biti kasno, i petlu vreme ide.