Djordje Balasevic. Ringi?pil. Zeneszám

Curi od jutros od ?etiri-pet,
re?ilo nebo da potopi svet.
Nad gradom danima vise iste kulise.

Poliva ki?a al' to joj je zanat,
ma sve mi je ravno k'o severni Banat,
manje vi?e, i sa ki?om i bez ki?e.

Vreme se vu?e k'o teretni voz,
gde li ve?eras da pomolim nos?
Klasika: "Konobar, un cafe' macchiatto". Pa da.

Prolazi vreme, al' to mu je manir,
i sve je to plitko k'o plekani tanjir.
Ize? sliku, nigde jedra na vidiku.

O, daj okreni taj ringi?pil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konji?i tu?no stoje.

Do?i, iz plave boce se pojavi,
bar jednu ?elju ispuni
i dodaj svetu malo boje, ?udo moje.

Ve?e se klati k'o prezreli klip,
te?ka vremena, a ja te?ak tip
- gravitacija za?as uzima svoje.

Slab sam ja igra? za subotnje gu?ve,
al' shvatam pomalo te pokretne spu?ve:
neko pijan lak?e ?ivot odrobija.

O, daj okreni taj ringi?pil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konji?i tu?no stoje.

Do?i, iz plave boce se pojavi,
bar jednu ?elju ispuni
i dodaj svetu malo boje, o, ?udo moje.

Sustajem, odustajem, pritiska me kao pegla.
Javi se, pojavi se, dodaj svetu malo legla.
Nekad si me ?udila, o, danas bi mi tako legla.
Dodaj malo ludila, dodaj svetu malo vergla.

O, daj okreni...

sustajem, odustajem...

taj ringi?pil u mojoj glavi...