Kriva Istina. Van Okvira. Odjeci Tišine. Zeneszám

Stvarnost oko mene tvori sasvim novu prieu.
Uz primitivizam svaka ?ansa pada u vodu.

Sumornu i tmurnu, nama skroz poznatu.
Duga je vjeenost u kojoj razum nema smisla,
jo? du?a ti?ina u kojoj glazba nema zvuk.
Eak i nada bespomo?no skuplja svoja krila,
lomi se od stijene i upija tu bol.

Ovo nije to eemu sam se nadao, ali ipak ne stojim sam.
Pored mene su povici koji glasno prkose tom ludilu.
Svi zajedno jo? jaei kao nikad prije.
Neopisiv je trag u blatu, dublji i od samoga sna.
Neuni?tiva je ?elja jer je iskrena.

Stoga kroeimo dalje hrabro bez oklijevanja.
Stvaramo jeku tu pod zvijezdama.